Кəбирə ҝүнаһларын алтынҹысы валидејнин үзүнə дурмагдыр. Рəсули-əкрəм (с), имам Əмирəл-мө`минин Əли (ə), имам Садиг (ə), имам Риза (ə) вə имам Ҹавад (ə)-дан кəбирə күнаһларын сајы барəсиндə нəгл олунан һəдислəрдə, бу ҝүнаһын кəбирə олмасы ашкар шəкилдə бəјан едилмидир. Пејғəмбəри-əкрəмдəн (с) нəгл олунмушдур хи, Аллаһа шəрик гошмагдан сонра əн бөјүк ҝүнаһ валидејнин үзүнə ағ олмагдыр. Һəмчинин бу елə ҝүнаһлар сырасындадыр ки, Гур`анда вə мө`тəбəр һəдислəрдə она илаһи əзаб вə`дəси верилмишдир.
وَبَرًّا بِوَالِدَتِي وَلَمْ يَجْعَلْنِي جَبَّارًا شَقِيًّا
Гур`ани-кəрим Иса ибни Мəрјəмин дилиндəн һекајəт едəрəк бујурур:«Аллаһ мəни, анама гаршы јахшы əмəл саһиби гəрар верди вə она гаршы јахшылығы тəрк етмəклə мəни залымлардан, ахыр агибəти пис олаилардан гəрар вермəди.»[1]
Она ҝөрə Иса (ə)-ын дилинҹə атадан сөһбəт ачылмыр ки, о һəзрəт атасыз, мө`ҹүзəли сурəтдə дүнјаја ҝəлмишдир. Буна ҝөрə дə һəмин ајəдəн əввəл һəзрəти Јəһјанын дилинҹə ата-ананын һəр икиси гејд олунмушдур:
وَبِرًّا بِوَالِدَيْهِ وَلَمْ يَكُنْ جَبَّارًا عَصِيًّا
Бу ики шəриф ајəдə валидејнин үзүнə ағ оланлар үч сифəтлə јад едилмишдир:
Ҹəббар (инадкар вə залым), шəгијј (бəдбəхт), əсијј (ҝүнаһкар, итаəтсизлик едəн). Онларын һəр биринə дə ағыр əзаб вə`дəси верилмишдир. Белə ки, ҹəббар барəсиндə бујурулур:
وَخَابَ كُلُّ جَبَّارٍ عَنِيدٍ مِّن وَرَآئِهِ جَهَنَّمُ وَيُسْقَى مِن مَّاء صَدِيدٍ يَتَجَرَّعُهُ وَلاَ يَكَادُ يُسِيغُهُ وَيَأْتِيهِ الْمَوْتُ مِن كُلِّ مَكَانٍ وَمَا هُوَ بِمَيِّتٍ وَمِن وَرَآئِهِ عَذَابٌ غَلِيظٌ
«Һəр инадкар вə кин-күдурəт бəслəјəн шəхс үмидсиз олду, онун ардынҹа ҹəһəннəм ҝəлир. Она ҹəһəннəмин ганлы вə чиркаблы суларындан ичирдилəҹəкдир. Ондан бир гуртум ағзына јахынлашдыраҹаг, лакин уда билмəјəҹəкдир (чүнки о, үрəкбуландыран вə хошаҝəлмəздир). Өлүм һəр тəрəфдəн она һүҹум едəр, лакин о, һеч вахт өлмəз. Бунун архасынҹа шиддəтли вə ағыр əзаб вардыр.»[2]
Шəгијј барəсиндə бујурур:
فَأَمَّا الَّذِينَ شَقُواْ فَفِي النَّارِ لَهُمْ فِيهَا زَفِيرٌ وَشَهِيقٌ خَالِدِينَ فِيهَا مَا دَامَتِ السَّمَاوَاتُ وَالأَرْضُ إِلاَّ مَا شَاء رَبُّكَ إِنَّ رَبَّكَ فَعَّالٌ لِّمَا يُرِيدُ
«Амма бəдбəхт оланлара ҝəлдикдə исə, онлар ҹəһəннəм одундадырлар, одун ичəрисиндə аһ-зар вə фəрјадлы налəлəр едəрлəр. Јер вə ҝөјлəр бəргəрар олдуғу вахта гəдəр онлар ҹəһəннəм одунда галарлар. Јалныз Пəрвəрдиҝарын истəдији шəхслəрдəн башга (онларын хилас олмалары мүмкүндүр).»[3]
Əсијј (Аллаһа гаршы итаəтсизлик едəнлəр) барəсиндə бујурур:
وَمَن يَعْصِ اللّهَ وَرَسُولَهُ وَيَتَعَدَّ حُدُودَهُ يُدْخِلْهُ نَارًا خَالِدًا فِيهَا وَلَهُ عَذَابٌ مُّهِينٌ
«Аллаһа вə Онун Пејғəмбəринə гаршы итаəтсизлик едəрəк, Аллаһын тə`јин етдији һəдди-һүдуду кечəнлəр (вə өз һудудларына тəҹавүз едəнлəр) ҹəһəннəмдə əбəди галаҹаглар, онлар үчүн харедиҹи əзаб вардыр.»[4]
اِيَّاكُمْ وَعُقُوقَ الْوَالَيْنِ فَاِنَّرِيْحَ الْجَنَّةِ يُوجَدُ مِنْ مَسِرَةِ اَلْفِ عَامٍ وَلايَجَدُهَا عَاقٌ وَ لا قَاطِعُ رَحِيم
«Валидејнə əзаб вермəкдəн, үзүнə ағ олмагдан узаг олун! Һəгигəтəн беһиштин ији мин иллик јолдан һисс олунар, (буна бахмајараг) валидејнин үзүнə гајыдан вə гоһум-əгрəба илə əлагəлəрини кəсəн шəхс ону һисс етмəз.»[5]
Һəзрəт јенə бујурур:
مَنْ اَسْخَطَ وَالِدَيْهِ فَقَدْ اَسْخَطَ اللهَ وَ مَنْ اَغْضَبَهُمَا فَقَدْ اَغْضَبَ اللهَ
«Һəр кəс ата-анасыны гəзəблəндирсə, Аллаһы гəзəблəндирмишдир.»[6]
Һəмчинин бујурур:
مَنْ اَذَى وَالِدَيْهِ فَقَدْ آذَانِى وَ منْ آذَانِى فَقَدْ آذِى اللهَ وَ مَنْ آذِى اللهَ فَهُوَ مَلْعُونُ
«Һəр кəс валидејнинə əзијјəт вериб инҹитсə, мəнə əзијјəт вериб инҹитмишдир, һəр кəс дə мəни инҹитсə, Аллаһы инҹитмишдир. Аллаһы инҹидəн шəхс дə мəл`ундур (Аллаһын рəһмəтиндəн узагдыр).»[7]
Һəзрəт јенə бујурур:
وَلْيَعْمَلِ الْعَاقُّ مَا شَاءَ اِنْ يَعْمَلْ فَلَنْ يَدْخُلَ الْجَنَّة
«Валидејнинин үзүнə гајыдан шəхс һəр јахшы əмəли јеринə јетирсə дə, һеч вахт беһиштə дахил олмајаҹагдыр.»[8]
Пејғəмбəри-əкрəм (с) јенə бујурур:
ثلاثَةٌ لا يُكَلِمُهُمُ اللهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَ لايُزَكّيهِمْ وَ لايَنْظُرُ اِلَيْهِمْ وَ لَهُمْ عَذابٌ اَلِيمٌ وَ هُمُ الْمُكَذِّبُ بشالْقَدَرِ وَالْمُؤْمِنُ لِلْخَمْرِ وَالْعَاقُّ لِوَالِدَيْهِ
«Гијамəт ҝүнү Аллаһ-таала үч дəстə инсанларла данышмаз, онлара рəһмəт нəзəри салмаз, онлары паклашдырмаз вə онлар үчүн дəрдли əзаблар вардыр: Шəраб ичəнлəр, Аллаһын гəзавү-гəдəрини тəкзиб едəнлəр вə валидејнинə ағ оланлар.»[9]
مَنْ اَدْرَكَ والِدَيْهِ وَ لَمْ يُؤَدِّ حَقَهُمَا فَلا غَفَرَ اللهُ لَهُ فَقُلْتُ آمِين
Агг-валидејнин бəдбəхт олмасы барəсиндə буну гејд етмəк кифајəтдир ки, Ҹəбраил (ə) онун барəсиндə гарғыш едəрəк белə демишдир:«Һəр кəс ата-анасыны (јахуд онлардан бирини) ҝөрүб, онлары өзүндəн разы салмаса, Аллаһ ону бағышламасын!» Рəсули-əкрəм (с) дə Ҹəбраилин гарғышына «амин» деди.[10]
مَلْعُونٌ مَلْعُونٌ مَنْ ضَرَبَ وَالِدَيْهِ مَلْعُونٌ مَلْعُونٌ مَنْ عَقَّ وَالِدَيْهِ
Имам Садиг (ə)-дан белə нəгл олунур:«Мəл`ундур, мəл`ундур өз валидејнини вуранлар вə онлара əзаб-əзијјəт вериб үзүнə дуранлар!»[11]
:
مَنْ نَظَرَ اِلى اَبَويْهِ نَظَرَ مَاقِتٍ وَهُمَا ظَالِمَانِ لَهُ لَمْ يَعْبَلِ اللهُ لَهُ صَلوةَ
Имам Садиг (ə)-дан белə нəгл олунур «Һəр кəс ата-анасына, һəтта она зүлм етдиклəри һалда белə, гејзлə, гəзəблə бахса, Аллаһ онун һеч бир намазыны гəбул етмəз.» [12] (Онда валидејнлəр она јахшылыг едəн һалда гəзəблəнсə, неҹə ола билəр?!)
Рəсули-əкрəм (с) ҹан үстə олан бир ҹаван оғланын јанына ҝəлди. Һəзрəт шəһадəт кəлмəлəрин она тəлгин етди, лакин ҹаван онлары тəкрарлаја билмəди.
Пејғəмбəр (с) бујурду: Бунун анасы вармы?
Онун јанында дајанмыш бир гадын деди: Бəли, мəн онун анасыјам.
Пејғəмбəр (с) бујурду: Сəн она гəзəблисəнми?
Деди: Бəли, дүз алты илдир ки, онунла данышмырам.
Пејғəмбəр о гадындан хаһиш етди ки, өвладындан разы олсун. О да Пејғəмбəрин (с) хатиринə өз ҹаван оғлунун ҝүнаһларындан кечди. Бу заман ҹаванын дили ачылды вə товһид кəлмəлəрини деди.
Пејғəмбəр (с) ондан сорушду: Нə ҝөрүрсəн?
Деди: Гара, чиркин гијафəли вə пис ијли бир шəхси ҝөрүрəм ки, мəндəн əл чəкмир.
Пејғəмбəр (с) бу ҹүмлəлəри она өјрəтди:
يَا مَنْ يَقْبَلُ اليَسِيرَ وَيَعْفُو عَنِ الْكَثِيرٍ اِقْبَلْ مِنِّى الْيَسِيرَ وَاعْفُ عَنِّى الْكَثِيرِ
Ҹаван бунлары охудугда əрз етди: Инди ағ, ҝүлəр үзлү, ҝөзəл, əтирли вə үрəјə јатан бир кишинин мəним јаныма ҝəлдијини ҝөрүрəм. О дəһшəтли, горхунҹ шəхс исə мəндəн узаглашмышдыр.
Пејғəмбəр бујурду: Бу ҹүмлəлəри јенə дə тəкрарла.
Оғлан тəкрарладыгдан сонра деди: О горхунҹ шəхс тамамилə јох олуб арадан ҝетди.
Пејғəмбəр севинəрəк бујурду: Аллаһ ону бағышлады!
Бундан сонра оғлан дүнјадан ҝетди.[13]
Бу шəриф һəдисдəн ајдын олур ки, валидејнин үзүнə гајытмағын тə`сирлəриндəн бири дə, инсанын пис, аҹынаҹаглы агибəтлə вə имансыз дүнјадан ҝетмəсидир. Бунун нəтиҹəсиндə дə һəмишəлик олараг ҹəһəннəм əзабында галаҹагдыр.
Тəлгин едəн шəхсин Пејғəмбəр (с) олдуғуна бахмајараг, ҹаван оғланын анасы ондан разы олмајынҹа шəһадəт кəлмəлəрини дејə билмəди, јалныз анасынын разы олмасындан вə Пејғəмбəрин (с) өјрəтдији о мүбарəк кəлмəлəри тəкрар етдикдəн сонра Аллаһ да ондан разы олуб бағышлады.
Мəрһум Мəҹлиси «Кафи» китабынын шəрһиндə јазыр: Валидејнə ағ олмаг бу демəкдир ки, өвлад онлара һөрмəт ҝөстəрмəсин, онларын гаршысында əдəбсизлик етсин вə онлары өз данышығы вə ја рəфтары илə инҹидиб əзаб-əзијјəт версин, əглəн вə шəр`əн ејби олмајан ишлəрдə итаəтсизлик етсин. Бу ҹүр ағ олмаг кəбирə ҝүнаһдыр, онун кəбирə олмасынын дəлили Аллаһын китабы, Пејғəмбəрин (с) сүннəси, шиə вə сүннү алимлəринин иҹмасы вə фикир бирлијидир.
Имам Садиг (ə)-дан нəгл олунур ки, валидејнə гаршы ағ олмағын əн аз мигдары онлара «уф!» демəкдир. Əҝəр Аллаһ-таала валидејн барəсиндə бундан да кичик бир шеји гадаған етмəли олсајды, һөкмəн ону да гадаған едəрди. Елəҹə дə ата-анаја түнд вə гəзəбли бахышлар салмаг да онлара ағ олмаг сајылыр.[14]
Əли (ə)-дан нəгл олунмушдур ки, ата-ананы гəмҝин едиб кəдəрлəндирмəк, онлара ағ олмаг сајылыр. Кəбирə ҝүнаһ олмасы гəти шəкилдə сүбута јетмиш ағ валидејнликдəн бири дə, онларын ваҹиб нəфəгəсини (онларын ҝүндəлик хəрҹлəрини, ҝејим вə мəскəн һагларыны) тəрк етмəкдир. Əлбəттə, бу, ата-ананын бунлара еһтијаҹы олан һалдадыр. Үмумијјəтлə, валидејнин көнлүнү инҹитмəк, онлары нараһат етмəк дə, шүбһəсиз ки, һарам ишлəрдəндир. Бу барəдə чохлу рəвајəт вардыр. Лакин биз гејд олунанларла кифајəтлəнирик.
Инди бу барəдə олан бə`зи ајəлəри гејд едирик:
«Бəгəрə» сурəсиндə бујурулур:وَبٍالْوَالِدَينِ اِحْسَانَا
«Валидејнə еһсан един.»
وَوَصَّيْنَا الْإِنسَانَ بِوَالِدَيْهِ حُسْنًا
«Биз инсана төвсијə етдик ки, өз валидејнинə јахшылыг етсин.»[15]
أَنِ اشْكُرْ لِي وَلِوَالِدَيْكَ
«Инсана əмр етдик ки, мəнə вə өз валидејнинə тəшəккүр етсин.»[16]
Бу ајəдə Аллаһ-таала Она шүкүр етмəји валидејнə тəшəккүр етмəклə јанашы əмр етмишдир. Аллаһ-тааланын не`мəтлəринин шүкрүнү јеринə јетирмəјин ваҹиб олмасында һеч бир шəкк-шүбһə јохдур. Она ҝөрə дə валидејнə тəшəккүр етмəк дə ваҹибдир.
وَقَضَى رَبُّكَ أَلاَّ تَعْبُدُواْ إِلاَّ إِيَّاهُ وَبِالْوَالِدَيْنِ إِحْسَانًا إِمَّا يَبْلُغَنَّ عِندَكَ الْكِبَرَ أَحَدُهُمَا أَوْ كِلاَهُمَا فَلاَ تَقُل لَّهُمَآ أُفٍّ وَلاَ تَنْهَرْهُمَا وَقُل لَّهُمَا قَوْلاً كَرِيمًا وَاخْفِضْ لَهُمَا جَنَاحَ الذُّلِّ مِنَ الرَّحْمَةِ وَقُل رَّبِّ ارْحَمْهُمَا كَمَا رَبَّيَانِي صَغِيرً
«Сəнин Пəрвəрдиҝарын белə һөкм етди: Ондан башгасына ситајиш етмəјин вə өз ата-ананыза јахшылыг един.»[17]Бурада валидејнə јахшылыг етмəк Аллаһа ибадəт етмəклə бир ҹəрҝəдə гејд олунмушдур. Аллаһ-таалаја ибадəт етмəк ваҹиб олдуғу кими, валидејнə еһсан вə јахшылыг етмəк дə ваҹибдир.
Сонра бујурур: «Əҝəр ата-ананын һəр икиси, јахуд онлардан бири гоҹалыг јашына чатыб сəнин хидмəтинə еһтијаҹлы олсалар, онлара «уф» демə.»
(Бу кəлмə һəр һансы бир шəхсин əлиндəн ҹана јығышылан заман дејилир.) Һəзрəти Садиг (ə) бујурур: «Əҝəр валидејнə гаршы ағ олмағын тəрк олунмасында «уф» кəлмəсиндəн дə азаҹыг бир сөз олсајды, Аллаһ-таала ону да гадаған едəрди.»
Сонра бујурулур: «Онлара əзаб-əзијјəт вермə, үстлəринə гышгырма, онларын сөзлəринə кобуд ҹаваб вермə, онлара јахшы сөзлəр дејиб һөрмəт вə əдəб ҝөстəр (јə`ни онлары өз адлары илə чағырма, əксинə «ата», «ана», «аға» вə саир кими сөзлəрлə сəслə). Тəвазөкарлыг вə нəвазиш ганадларыны онларын Тəвазөкарлыг вə нəвазиш ганадларыны онларын үзəринə чəк вə онлара гаршы тəкəббүр етмə, мəрһəмəт үзүндəн онлара лүтф ҝөстəр (чүнки дүнəнə гəдəр сəн онлара еһтијаҹлы идин, бу ҝүн исə онлар сəнин хидмəтинə, онларын барəсиндə дуа етмəјинə еһтијаҹлыдырлар) вə де: Пəрвəрдиҝара, мəни кичик јашларымда тəрбијə етдиклəри кими, Сəн дə атама-анама рəһм едиб онлары бағышла!»
Əби Вəлад имам Садиг (ə)-дан ајəдəки «вə-бил валидəјни еһсанəн» ҹүмлəси барəсиндə сорушдугда, һəзрəт бујурду: «Мəгсəд будур ки, онларла һəмсөһбəт оларкəн јахшылыг ет, əҝəр онлара бир шеј лазым оларса, сəндəн истəмəздəн габаг онлара вер, сəнə бир шеј демəздəн əввəл еһтијаҹларыны арадан галдыр, һəтта бунлардан еһтијаҹсыз олсалар белə.»
«Гул лəһума говлəн кəримəн» ҹүмлəси барəсиндə бујурду: «Мəгсəд будур ки, əҝəр онлар сəни вурсалар де: Аллаһ сизи бағышласын!»
«Вəхфəз лəһума» ҹүмлəси барəсиндə исə бујурду: «Мəгсəд будур ки, онлара түнд вə гејзли бахышларла бахма, онларын үзəринə гышгырма, сəсини онларын сəсиндəн уҹа етмə, јол ҝедəркəн онлардан габаға кечмə, мəҹлисдə онлардан габагда отурма вə өз əлини онларын əллəринин үзəринə гојма.»[18]
Əлламə Мəҹлиси бујурур: Јə`ни онлара бир шеј верəркəн сəн əлиндə тут, онлар өз əллəри илə ҝөтүрсүнлəр.
Имам Садиг (ə)-дан нəгл олунур ки, бир киши Пејғəмбəрин (с) јанына ҝəлиб деди: Мəн Аллаһ јолунда ҹиһад етмəк истəјирəм.
Һəзрəт бујурду: Белə исə, Аллаһ јолунда ҹиһад ет. Əҝəр өлдүрүлсəн, Аллаһ јанында дири олаҹаг, рузилəрдəн бəһрəлəнəҹəксəн. Əҝəр өлсəн, сəнин əҹр вə савабын Аллаһын өһдəсинəдир. Əҝəр сағ гајытсан, анадан олдуғун кими бүтүн ҝүнаһлардан пакланарсан.
О шəхс деди: Ја Рəсулəллаһ! Амма мəним атам вə анам һəр икиси гоҹадыр. Мəнимлə үнсијјəт тутдугларындан онларын јанындан башга јерə ҝетмəјимə разы дејиллəр.
Һəзрəт бујурду: Белə исə, онларын јанында гал! Ҹаным əлиндə олан Аллаһа анд олсун, ата-ананын бир ҝеҹə-ҝүндүз сəнинлə үнсијјəтдə олмасы, бир иллик ҹиһаддан үстүндүр.
Рəсули-əкрəмдəн (с) белə нəгл олунур:
كُنْ بَارًّا وَاقْتَصِرْ عَلى الْجَنَّةِ وَ اِنْ كُنْتَ عَاقً فَاقْتًصِرْ عَلى النَّارِ
«Валидејнлəринə јахшылыг едəнлəрдəн ол, јерин беһишт олсун, Əҝəр онларын үзүнə ағ олсан, јерин ҹəһəннəм одудур.»[19]
Јухарыдакы һəдисдəн мə`лум олур ки, валидејнə еһсан вə јахшылыг етмəк бир чох ҝүнаһларын кəффарəсидир.
Нəгл олунур ки, бир киши Пејғəмбəрин (с) һүзуруна ҝəлиб деди: Дүнјада елə бир чиркин иш галмајыб ки, ону јеринə јетирмəмиш олум. Мəним үчүн бир төвбə јолу вармы?
Һəзрəт бујурду:
قَالَ (ص) فَاذْهَبْ فَبِرَّهُ فَلَمَّا ذَهَبَ قَالَ (ص) لَوْ كَانَت اُمُّهُ
«Ҝет, атана јахшылыг ет, ҝүнаһларынын кəффарəси олсун.»
(О шəхс ҝетдикдəн сонра Һəзрəт бујурду:)
«Əҝəр анасы сағ олсајды, она јахшылыг етмəси даһа јахшы оларды.»[20]
:
مَا مِنْ وَلَدٍ بَارِّ نَظَرَ اِلَى اَبَوَيْهِ بِرَحْمَةٍ اِلاَّ كَانَ لَهُ بِكُلِّ نَظْرَةٍ حَجَّة مَبْرُورَةَ
Пејғəмбəри-əкрəм (с) бујурур «Ата-анасына јахшылыг вə еһсан едəн бир шəхс һəр вахт мəһəббəт, рəһмəт вə нəвазиш долу бахышларла валидејнинə бахарса, һəр бахышына бир гəбул олунмуш һəҹҹ савабы верилир.»
Дедилəр: «Ја Рəсулəллаһ, əҝəр бир ҝүндə јүз дəфə дə бу иши ҝөрсə, она һəмин саваб верилəр?»Бујурду: «Бəли, һəр бир бахышына бир гəбул олунмуш һəҹҹ савабы верилир.»[21]
Һəзрəт јенə бујурур:
رَضِى اللهِ مَعَ رَضِىَ الْوَالِدَيْن وَسَخَطُ اللهِ مَعَ سَخَطِ الْوَالِدَيْنِ
ВАЛИДЕЈНИН РАЗЫЛЫҒЫ АЛЛАҺЫН РАЗЫЛЫҒЫДЫР «Аллаһын разылығы валидејнин разылығы илə, Аллаһын гəзəби валидејнин гəзəби илəдир.»[22]
Јə`ни һəр кəсин валидејни ондан разы олса, Аллаһ да һəмин шəхсдəн разы олаҹаг; һəр кəсин валидејни ондан наразы вə гəзəбли олса, Аллаһ да она гəзəблəнəҹəкдир.
Һəзрəт јенə бујурур:
بَيْنَ الْاَنْبِيَاءِ وَالْبَارِّ دَرَجَةٌ وَ بَيْنَ العَاقِّ وَالْقَرَاعَنَةِ دَرَكَةٌ
«Валидејнинə јахшылыг едəн шəхс беһиштдə пејғəмбəрлəрдəн бир дəрəҹə ашағыда, валидејнин үзүнə ағ оланлар исə, ҹəһəннəмдə фир`ончулардан бир мəрһəлə фасилəдəдирлəр.»[23]
Имам Əмирəл-мө`:
عَنْ عَلِىِّ عليهِ السَّلام: بِرُّ الْوَالِدَيْنِ اَكْبَرُ فَرِيضَةٍ
минин Əли (ə)-дан белə нəгл олунур «Валидејнə јахшылыг етмəк, Аллаһын ваҹиб етдији ишлəрин əн бөјүјүдүр»[24]
:
اَللَّهُمَّ احْفَظِ الْبَارَّيْنَ بِعِصْمَتِكَ اَللَّهُمَّ اَهْلِكِ الْعَاقّين بَغَضَبِكَ
Рəсули-əкрəм (с) бујурур: Аллаһын ики мəлəји вардыр. Онлардан бири белə дејир «Пəрвəрдиҝара! Валидејнинə јахшылыг едəн шəхси, һəр нөв шəр ишлəрдəн вə писликлəрдəн сахла!»
Диҝəри исə белə дејир: «Пəрвəрдиҝара! Валидејнлəринə ағ оланлары, онлара гəзəб етмəклə һəлак ет.»
Мəлəклəрин етдији дуалар да һөкмəн гəбул олунур.[25]
Валидејнин үзүнə ағ олмағын ҹəзасы һеч дə јухарыда гејд олунан ахирəт ҹəзалары илə битмир. Əксинə, о, елə ҝүнаһлардандыр ки, онун дүнјада да ағыр тə`сирлəри вардыр.
ثَلاثَةٌ مِنَ الذُّنُوبِ تُعَجِّلُ عُقُوبَتَهَا وَلا يُؤْخَّرُ اِلَى الْآخِرَةِ عَقُوقُ الْوَالِدَيْنِ وَالْبَغْىُ عَلى النَّاش وَكُفْرُ الْاِحْسَان
Рəсули-əкрəм (с) бујурур:«Үч ҝүнаһ əмəл вардыр ки, Аллаһ онларын ҹəзасыны елə бу дүнјада, һəм дə тез верир: Валидејнин үзүнə ағ олмаг, Аллаһын бəндəлəринə зүлм етмəк вə еһсан мүгабилиндə пислик (нанкорлуг) етмəк.»[26]
Бəлкə дə һəмин ҝүнаһлара елə бу дүнјада ҹəза верилмəсинин сəбəби вə һикмəти, башгаларынын ибрəт алмасы үчүндүр.
:
صَدَقَةٌ السِّرِّ يُطْفِى غًضَبَ الرَّبِّ وَبِرًّ الْوَلِدَيْنِ وَصِلَةٌ الرَّحِمِ يَزِيدانِ فِى الْاَجَلِ
Имам Багир (ə) бујурур «Ҝизлиндə верилəн сəдəгə (еһсан) Аллаһын гəзəб одуну сөндүрүр, валидејнə јахшылыг етмəк вə гоһум-əгрəба илə əлагалəрин бəргəрар олунмасы инсанын өмрүнү узадыр.»[27]
:
اَلْبِرُّ وَصَدَقَةٌ السِّرِّ يَنْفِيَانِ الْفَقْرَ وَيَزِيدَانِ فِى الْعُمْرِ وَيَدْفَعَانِ عَنْ سَبْعِينَ مَيْتَة سُوءٍ
Башга бир һəдисдə исə бујурур «Ҝизлиндə едилəн еһсанлар вə ата-анаја јахшылыг инсанын јохсуллуғуну, фəгирлијини арадан галдырыр, өмрүнү узадыр, јетмиш мин ағыр вə пис өлүмү ондан узаглашдырыр.»[28]
:
مَنْ يضمن لِى بِرَّ الْوَالِدَيْنِ وَصِلَة الرَّحِمِ اَضمنْ لَهُ كَثرَةَ الْمَالِ وَزِيَادَةَ الْعُمْرِ وَالْمَحَبَّةِ فِى الْعَشِيرَةِ
Пејғəмбəри-əкрəм (с) бујурур «Һəр кəс мəнə, гоһум-əгрəбасы илə əлагəлəри бəргəрар етмəји вə валидејнинə јахшылыг етмəји зəманəт версə, мəн дə онун мал-дөвлəтинин артыб өмрүнүн узанмасыны вə гоһум-гəбилəси арасында севилмəсини зəманəт верəрəм.»[29]
:
اَلْعُقُوقُ يَعَقِّبُ الْقِلَّة وَيُوَدِّى اِلى الدِّلَّةِ
Имам һади (ə) белə бујурур «Валидејнин үзүнə ағ олмаг мал-дөвлəти, абыр-һејсијјəти вə өмрү азалдыр, инсаны дүнјада зиллəтə вə никбəтə сүрүклəјир.»[30]
Мəдинə ҹаванларындан биринин гоҹа бир атасы вар иди. О, өз атасына еһсан вə јахшылығы тəрк едəрəк, ону мал-дөвлəтдəн мəһрум етди. Аллаһ-таала да онун мал-дөвлəтини əлиндəн алыб јохсул вəзијјəтə салды, онун бəдəни хəстəликлəрə дүчар олду вə бəдбəхт олду.Пејғəмбəри-əкрəм (с) бујурду:
قَالَ (ص) يَا اَيُّهَا الْعَاقُّونَ لِلْآبَاءِ وَالْاُمَّهَاتِ اعْتَبِرُوا وَاَعْلَمُو اَنَّهُ كَمَا طَمْسَ فِى الدُّنْيَا عَلَى اَمْوَالِهِ فَكَذالِكَ جُعِلَ بَدَلَ مَاكَانَ اَعْدَلَهُ فِى الْجَنَّةِ مِنْ الدَّرَجَاتِ مُعَدًّا لَهُ فِى النَّارِ مِنَ الدَّرَكَاتِ
Пејғəмбəри-əкрəм (с) бујурду:«Еј ата-аналарына ағ олуб, əзаб-əзијјəт верəнлəр! Бу ҹаванын вəзијјəтиндəн ибрəт алын. Билин ки, онун бу дунјадакы вар-дөвлəти, сағламлығы əлиндəн ҝедəрəк фəгирлијə вə хəстəлијə дүчар олдуғу кими, ахирəтдə дə малик олдуғу һəр бир беһишт дəрəҹəси бу ҝүнаһын васитəси илə əлиндəн чыхды, əвəзиндə ҹəһəннəмин ашағы дəрəҹəлəринə енди.»[31]
Имам Садиг (ə)-дан нəгл олунур ки, һəзрəти Јə`губ (ə), оғлу Јусифи ҝөрмəк үчүн Мисрə дахил олду. Јусиф ҝөрүш заманы өз заһири сəлтəнəт мəгамыны горумаг үчүн атасына еһтирам əламəти олараг атдан енмəди. Бу заман Ҹəбраил назил олуб, Јусифə деди: Əлини ач.
Һəзрəти Јусиф əлини ачдыгда əлиндəн бир нур чыхыб асиманлара доғру јүксəлди.Јусиф сорушду: Мəним əлимдəн чыхан бу нур нə иди?Ҹəбраил деди:
فَقَالَ جَبْرَئِيلُ نَزِعَتِ النُّبُوَّةُ مِنْ عَقَبِكَ عَقُوبَة لِمَا لَمْ تَنْزِلْ اِلَى الشَّيْخِ يَعْقُوبَ فَلا يَكُونُ مِِنْ عَقَبِكَ نَبِىُّ
«Гоҹа атанын еһтирамына риајəт етмəдијинə ҝөрə, нүбүввəт нуру сəнин нəслиндəн чыхды. Артыг сəнии өвладларындан һеч бири пејғəмбəр олмајаҹагдыр.»[32]
Шүбһəсиз, Јусиф пејғəмбəрин атдан енмəмəси тəкəббүр вə атасына е`тинасызлыг үзүндəн дејилди. Чүнки пејғəмбəрлəр һəр нөв ҝүнаһдан пакдырлар. Əксинə, ҹəмијјəтин идарə олунмасы, əдалəтин бəргəрар едилмəси вə Аллаһ дининин јајылмасы үчүн гəбул етдији бу сəлтəнəт мəгамынын əзəмəтини сахламаг үчүн иди. Лакин атанын еһтирамыны сахламаг даһа үстүн иш олдуғундан, бу тəрки-өвла нəтиҹəсиндə Аллаһ тəрəфиндəн тəнбеһ олунду.
:
مَنْ اَحَبَّ اَنْ يَخَفِّفَ اللهُ عَنْهُ سَكَرَاتِ الْمَوْتِ فَلْيَكُنْ لِقَرَابَتِهِ وَصُولاً وَ بِوَالِدَيْهِ بَارًّا فَاِذا كَانَ كَذالِكَ هَوَّنَ اللهُ عَلَيْهِ سَكَراتِ الْمَوْتِ وَلَمْ يُصِبْهُ فِى حَيوتِهِ فَقْرٌ اَبَدًا
Имам Садиг (ə) бујурур «Һəр кəс Аллаһ-тааланын онун ҹан вермə анларындакы чəтинликлəри асан етмəсини истəјирсə, гоһум-əгрəба илə рабитəлəри бəргəрар етсин вə валидејнинə еһсан етсин. Əҝəр белə едəрсə, Аллаһ-таала өлүм анларынын чəтинликлəрини она асанлашдырар вə дүнјада һеч вахт јохсуллуға дүчар олмаз.»[33]
Бу барəдə чохлу һəдислəр нəгл олунмушдур.
Шил олмагдан шəфа тапма дуасынын фəзилəтиндə гејд олунур ки, һəзрəт Əмирəл-мө`минин Əли (ə) бу дуаны атасына гаршы ағ олан бир ҹавана өјрəтмишди. О ҹаванын сағ голу атасынын гарғышы нəтиҹəсиндə гурумуш вə үч ил мүддəтиндə шил олмушду. Атасынын вəфатындан сонра Мəсҹидүл-һəрама ҝəлиб ҝеҹəлəр Аллаһа јалварырды. Һəзрəт Əли (ə) да ону ҝөрдүкдə јазығы ҝəлди вə бу дуаны она өјрəтди. О һəзрəтин бəрəкəтиндəн Аллаһ она шəфа верди.
Јенидəн сорушдулар: Ананын һаггы нəдир?Һəзрəт бујурду: Һејһат! Əҝəр чөллəрин гуму, јағ дамҹыларынын сајы гəдəр анаја хидмəт етсəн, сəни өз бəтниндə сахладығы бир ҝүнүн əвəзи белə олмаз.[35]
Нəгл олунур ки, бир шəхс о һəзрəтин һүзуруна ҝəлиб деди: Мəним анам гоҹалыб əлдəн дүшмүшдүр, һəрəкəт едə билмир. Ону далыма алыр, лазым олан јерлəрə апарыр, хөрəк тикəлəрини ағзына гојур, бəдəнини тəмизлəјирəм. Бу заман еһтирам əламəти олараг үзүмү ондан дөндəрирəм. Бу ишлəрлə анамын һаггыны јеринə јетирмиш олураммы?
Һəзрəт бујурду. Хејр! Чүнки онун бəтни узун мүддəт сəнин јерин олмушдур. О, өз дөшүндəн сəни гидаландырмыш, өз əллəри вə ајаглары илə сəнин кешијини чəкмиш, бүтүн бу мүддəт əрзиндə сəнин сағ галыб һəјатынын давам етмəсини истəмишдир. Сəн исə она бу ҹүр хидмəт етмəклə өлүмүнү арзулајырсан ки, онун əлиндəн даһа тез раһат оласан.
нəгл олунур ки, əҝəр мүстəһəб намаза башласан вə атан сəни чағырса намазы кəсмə, амма əҝəр анан сəни чағырса, намазы кəс!Бəли, Пејғəмбəр (с) белə бујурур: «Беһишт аналарын гəдəмлəри алтындадыр.»[36]
اَلْجَنَّةَ تَحْتَ اَقْدَامِ الْاُمَّهَاتِ
وَإِن جَاهَدَاكَ عَلى أَن تُشْرِكَ بِي مَا لَيْسَ لَكَ بِهِ عِلْمٌ فَلَا تُطِعْهُمَا وَصَاحِبْهُمَا فِي الدُّنْيَا مَعْرُوفًا
«Əҝəр ата-анан сəнин, билмəдијин шејлəри Мəнə шəрик гошмағына чалышсалар, (јə`ни кор-коранə тəглид əсасында сəни ширкə вадар етсəлəр) бу һалда онларын əмринə табе олма. Лакин дүнјада онларла јахшы вə ҝөзəл шəкилдə (шəриəтин бəјəндији вə кəрəмин тəлəбинə ујғун олараг) рəфтар ет.»[37]
Мүəммəр ибни Хəллад имам Риза (ə)-дан сорушду: Һагг мəзһəбə табе олмајан (јə`ни шиə олмајан) атам-анам барəсиндə дуа едə билəрəмми?
Һəзрəт бујурду: Бəли, онларын барəсиндə дуа ет вə онлар үчүн сəдəгə вер. Əҝəр сағдырларса, онларла јахшы рəфтар ет. Һəгигəтəн Аллаһын Рəсулу (с) белə бујурмушдур:
اِنَّ اللهَ بَعَثَنِى بِالرَّحْمَةِ لا بِالْعُقُوق
«Аллаһ-таала мəни (валидејнлəримин үзүнə) ағ олмаға дејил, рəһмəт үчүн ҝөндəрмишдир.»[38]
Ҹабир дејир: Бир шəхс имам Садиг (ə)-дан сорушду:
عَنْ جَابِرٍ قَالَ سَمِعْتُ رَجُلاً يَقُولُ لِاَبِى عَبْدِ اللهِ اِنَّ لِى اَبَوَيْنِ مُخَالِفَيْنِ فَقَالَ (ع) بِرَّهُمَا كَمَا تَبُرُّ الْمُسْلِمِينَ مِمَّنْ يَتَوَلاَّنَا
Атамла анам һагг мəзһəблə мүхалифдирлəр (јə`ни Əһли-бејт шиəси дејиллəр).
Һəзрəт бујурду: Бизим шиəлəримизə јахшылыг етдијин кими, онлара да јахшылыг ет. (Јə`ни онларын вилајəт əһли олдуғуну фəрз едəрəк, онларла јахшы рəфтар ет.)[39]
Имам Багир (ə) бујурур:
عَنْ اَبِى جَعْفَرٍ (ع) ثُلاثُ لَمْ يَجْعَلِ اللهُ عَزَّ وَ جَلَّ لِاَحَدٍ فِيهِنَّ رُخْصَة: اَداءُ الْاَمَاتَةِ اِلَى الْبِرِّ وَالْفَاجِرِ وَالْوَفَاءُ بِالْعَهْدِ لِلْبِرِّ وَالْفَاجِرِ وَبِرُّ الْوَالِدَيْنِ بِرِيْنِ كَانَا اَوْ فَاجِرَيْنِ
«Үч шеј вардыр ки, Аллаһ-таала онларда һеч бир истисна гојмамышдыр: 1-Саһибинин мө`мин вə ја кафир олмасындан асылы олмајараг əманəтин гајтарылмасы; 2-Мө`мин вə ја кафир олмасындан асылы олмајараг бағланан əһдə вəфа етмəк; 3-Мө`мин вə ја кафир олмасындан асылы олмајараг валидејнə јахшылыг етмəк.»[40]
وَبِرُّ الْوَالِدَيْنِ وَاجِبٌ وَاِنْ كَانَا مُشْرِكَيْنِ وَلاَطاَعَة لَهُمَا فِى مَعْصِيَةِ الْخَالِقِ
Имам Риза (ə) Мə`мун үчүн ислам шəриəт һөкмлəрини бəјан едəркəн јаздығы мəктубда бујурур:«Валидејнə јахшылыг етмəк, һəтта мүшрик олсалар белə, ваҹибдир. Лакин Аллаһын ҝүнаһ һесаб етдији ишлəрдə онлара итаəт етмəк олмаз,»[41]
Əввəллəр мəсиһи олуб, сонралар исламы гəбул едəн Зəкəријја ибни Ибраһим имам Садиг (ə)-ын һүзуруна ҝəлиб деди: Анам мəсиһи дининдəдир, ҝөзлəри дə тутулмушдур.
Һəзрəт бујурду:
فَقَالَ (ع) لابَأسَ فَانْظرْ اُمَّكَ فَبِرَّهَا فَاِذا مَاتَتْ فِلا تَكِلَّهَا اِلَى غَيْرِكَ كُنْ اَنْتَ الْذِى تَقُومُ بِشَأنِهَا
«Анандан јахшы-јахшы муғајат ол, она еһсан ет, өлəркəн ҹəназəсинин (гусл-кəфəн) ишлəрини башгаларына тапшырма, өзүн шəхсəн онлары јеринə јетир.»[42]
Бу ҹүмлəлəрдə һəзрəт сонрадан баш верəҹəк ики һадисəни хəбəр вермишди: Бири Зəкəрријјанын анасынын өлмəси, диҝəри исə онун мүсəлман олмасы.
Зəкəријја Куфəјə гајытдыгдан сонра анасына сон дəрəҹə меһрибанлыг ҝөстəрди: Јемəк тикəлəрини онун ағзына гојур, палтарыны вə бəдəнини тəмизлəјир, ону сəлигəли һала салыр вə хидмəт едирди.
Анасы деди: Оғлум, əввəллəр мəсиһи дининдə олдуғун заман мəнимлə белə јахшы рəфтар етмирдин. Инди нə олмушдур ки, мəнимлə белə јахшы рəфтар едирсəн?
Зəкəријја деди: Пејғəмбəри-əкрəмин (с) өвладындан олан бөјүк бир шəхсијјəт мəнə əмр етмишдир ки, сəнə јехшы хидмəт едəм.
Анасы сорушду: О киши пејғəмбəрдирми?
Деди: Хејр, Пејғəмбəрин (с) өвладыдыр.
Анасы деди: Оғлум, бу шəхс һөкмəн пејғəмбəр олмалыдыр. Чүнки онун сəнə вердији əмр пејғəмбəрлəрин ҝөстəриши вə ана барəсиндəки төвсијəлəриндəндир.
Зəкəријја деди: Ислам пејғəмбəри һəзрəти Мəһəммəд ибни Əбдүллаһдан (с) сонра, нүбүввəт сона јетир. Ондан сонра һеч бир пејғəмбəр ҝəлмəјəҹəкдир. Анаҹан, о, пејғəмбəрин нəвəсидир.
Анасы деди: Оғлум, ислам дини, динлəрин əн јахшысыдыр ки, сəн ону сечмисəн. Мəнə дə өјрəт, мəн дə мүсəлман олум!
Сонра Зəкəријја анасына шəһадəт кəлмəлəрини вə саир һагг олан əгидəлəри, елəҹə дə намазы өјрəтди. Зөһр, əср, мəғриб вə иша намазларыны гылдыгдан сонра елə һəмин ҝеҹə ҹан вермə һалына дүшдү. Сонра деди: Оғлум, мəнə өјрəтдиклəрини јенидəн тəкрарла. Сонра онлары бир даһа тəкрарлајараг дүнјадан ҝетди.
Валидејн өлəндəн сонра онун өвлад үзəриндəки һаггы будур ки, əввəла, сағлығында јеринə јетирə билмəдији һəҹҹ, намаз, оруҹ вə саир кими ваҹиб əмəллəри јеринə јетирсин. Икинҹиси, онун вəсијјəтинə əмəл етсин. Үчүнҹүсү, өмрүнүн ахырына гəдəр онлары унутмасын, Аллаһдан онларын ҝүнаһларынын бағышланмасыны вə онлара рəһмəт етмəсини дуа етсин, онларын əвəзиндəн сəдəгə вериб, онларын нијјəти илə мүстəһəб əмəллəр јеринə јетирсин. Бир сөзлə, онларын барəсиндə баҹардығы гəдəр мə`нəви һəдијјəлəр вə төһфəлəр ҝөндəрсин.
اِنَّ الْعَبْدَ لَيَكُونُ بَارًّا بِوَالِدَيْهِ فِى حَيوتِهِمَا ثُمَّ يَمُوتَانِ فِلا يَقْضِى عَنْهُمَا دُيُونَهُمَا وَلايَسْتَغْفِرُ لَهُمَا فَيَكْتُبُهُ اللهُ عَاقًا وَاَنَّهُ لَيَكُونُ عَاقًا لَهُمَا فِى حَيوتِهِمَا غَيْرَ بَارِّ بِهَمَا فِاِذَا مَاتَا قَضى دَيْنَهُمَا وَاسْتَغْفَرَ لَهُمَا فَيَكْتُبُهُ اللهُ عَزَّ وَ جَلَّ بَارًّا
Имам Багир (ə) белə бујурур:«Бир шəхс ата-анасынын сағлығында онлара јахшылыг едир, онлар өлдүкдəн сонра унудур, онларын борҹларыны гајтармыр, Аллаһдан онлары бағышлајыб, рəһм етмəсини истəмир. Аллаһ да ону, валидејнлəринə ағ оланларын ҹəрҝəсиндə гејд едир.
Башга бир бəндə валидејнинин сағлығында онларын үзүнə ағ олур, валидејни дүнјадан ҝетдикдəн сонра онларын борҹларыны верир, онларын барəсиндə дуа едəрəк Аллаһдан бағышланмаларыны истəјир. Аллаһ-таала да белə бир шəхси валидејнинə јахшылыг едəнлəрин ҹəрҝəсиндə гəрар верир.»[43]
Имам Садиг (ə) бујурур: «Нə үчүн сиз шиəлəрдəн һəр һансы бири валидејнинə һəм сағлығында, һəм дə өлдүкдəн сонра јахшылыг етмир?»Бундан сонра һəзрəт, валидејн дүнјадан ҝетдикдəн сонра, онлара неҹə јахшылыг етмəји бəјан едəрəк бујурур:
مَايَمْتَعُ الَّجُلَ مِنْكُمْ اَنْ يَبُرَّ وَالِدَيْهِ حَيَّيْنِ وَمَيِّتَيْن،ِ يُصَلَِّى عَنْهُمَا يَتَصَدَّقُ عَنْهُمَا وَيَجُجُّ عَنْهُمَا وَيَصُومُ عَنْهُمَا فَيَكُونُ الَّذِى صَنَعَ لَهُمَا وَلَهُ مِثلَ ذالِكَ فَيَزِيدُهُ اللهُ عَزَّ وَ جَلَّ بِبِرِّهِ وَصِلَتِهِ خَيْرًا كَثِيرًا
«Бу белə ола билəр ки, онларын тəрəфиндəн намаз гылсын (онларын ваҹиби намазларынын гəзасыны гылсын, əҝəр ваҹиб намазлары гəзаја ҝетмəмишсə, онларын тəрəфиндəн нафилə вə мүстəһəб намазлары гылсын, өзү гылсын, јахуд башгаларыны намаз гылмаг үчүн əҹир тутсун), онларын тəрəфиндəн сəдəгə вериб оруҹ тутсун, һəҹҹə ҝетсин. Бу һалда јеринə јетирдији əмəллəрин һамысынын савабы һəм валидејнлəринə чатаҹаг, һəм дə онларын савабы гəдəр о шəхсин өзүнə верилəҹəкдир. Бундан əлавə, Аллаһ-таала белə бир шəхсин савабыны, валидејнинə јахшылыг етдијинə ҝөрə, онун ики гат артыраҹагдыр: Бири јеринə јетирдији əмəлин савабы, диҝəри исə онлара јахшылыг етмəсинин савабы.»[44]
Бир шəхс Рəсули-əкрəмдəн (с) сорушду: Валидејн дүнјадан ҝетдикдəн сонра, онларын һүгугларындан јенəми галыр?Пејғəмбəр (с) бујурду:
وَوََالِدَيْكَ فَاًطِعْهُمَا وَبِرِّ هُمَا حَيَّيْنِ كَانَا اَوْ مَيِّتَيْنِ – قَالَ (ص) نَعَمْ اَلصَّلوةُ عَلَيْهِمَا وَالْاِتِغْفَارُ لَهُمَا وَاِكْرَامُ صَدَيقِهِمَا وَصِلَةٌ رَحِمِهِمَا
«Бəли, (бу һаглар) онлар үчүн намаз гылыб, дуа вə истиғфар етмəк, онларын достларына еһтирам едиб əзизлəмəк, гоһум-əгрəбалары илə рабитə бəргəрар етмəкдəн ибарəтдир.»[45]
Һəзрəт јенə бујурур:
وَ مَنْ بَرَّ اَبَاهُ فِى حَالِ حَيَوتِهِ وَلَمْ يَدْعُ لَهُ بَعْدَ وَفَاتِهِ سَمَّاهُ اللهُ تَعالِى عَاقًا
«Һəр кəс өз атасынын сағлығында она јахшылыг едиб өлдүкдəн сонра ону унутса вə онун үчүн дуа етмəсə, Аллаһ-таала ону агг-валидејн адландырар.»[46]
Валидејн өз өвладыны ваҹиб ишлəрдəн чəкиндирсə вə ја гадаған олунмуш (һарам) ишлəрə əмр етсə, онларын əмрлəринə итаəт етмəк олмаз. Мəсəлəн, онлар өвлады шəраб ичмəјə əмр етсəлəр, јахуд намаз вə оруҹ кими ваҹиб əмəллəрин јеринə јетирилмəсинин гаршысыны алсалар, онларын əмрлəринə итаəт етмəк олмаз. Јухарыдакы ајəлəрдə дə һəмин мəсəлə бир даһа тə`кид олунмушдур.[47]
Ашағыдакы һəдисдə дə һəмин мəсəлə ашкар шəкилдə бəјан едилмишдир.
لاطَاعَةِ لِمَخْلُوقِ فِى مَعْصِيَةِ الْخَالِق
«Аллаһ-таалаја мə`сијəт вə итаəтсизлик сајылан ишлəрдə мəхлугата итаəт етмəк олмаз.»[48]
Бу ики һал истисна олмагла мəкрун, мүстəһəб, мүбаһ, һəтта бə`зи кифаи ваҹиб əмəллəрдə белə, валидејнин əмрлəри илə мүхалифəт етмəк онларын əзаб-əзијјəтə дүшмəсинə, нараһат олуб инҹимəсинə, гəлбинин сынмасына сəбəб оларса, бу һалда да мүхалифəт етмəк һарам вə кəбирə ҝүнаһ сајылыр. Чүнки бунлар валидејнин үзүнə ағ олмағын əн бариз вə һəгиги нүмунəлəриндəндир. Мəсəлəн, һəр вахт өвлад ваҹиб олмајан сəфəрə ҝетмəк истəсə, валидејн дə она зəрəр тохунаҹағындан горхса вə ја ону чох истəдиклəриндəн ајрылыға дөзə билмəсəлəр вə нəтиҹəдə онун бу сəфəрини гадаған етсəлəр, өвлад да мүхалифəт едəрəк сəфəрə ҝетсə, (валидејнлəр нараһат олуб инҹијəрлəрсə,) бу сəфəр һарам вə мə`сијəт сəфəри сајылыр. Она ҝөрə дə бу кими сəфəрлəрдə намаз бүтөв гылынмалы, Рамазан ајы оларса, оруҹ да тутулмалыдыр. Бир сөзлə, һəр јердə валидејнин сөзлəри илə мүхалифəт етмəк онларын əзаб-əзијјəтə дүшүб гəзəблəнмəсинə вə ја гəлбинин сынмасына сəбəб олса,бу иш һарамдыр.
Амма əҝəр валидејнин əмринə итаəт олунмасы өвладын һəддиндəн артыг мəшəггəтə, чəтинлијə дүшмəсинə, јахуд сон дəрəҹə ағыр дини вə дүнјəви зəрəрлəрə мə`руз галмасына сəбəб олса, онда итаəт етмəк лазым дејилдир. Мəсəлəн, əҝəр валидејин өвладынын евлəнмəјинин вə ја əрə ҝетмəјинин гаршысыны алса, бу иш дə өвлад үчүн сон дəрəҹə чəтинлик вə мəшəггəт јаратса, јахуд оғлуна, өз арвадына тəлаг вермəји əмр етсəлəр вə бу иш дə ачыг-ашкар зијана сəбəб олса вə саир кими һалларда валидејнин əмринə итаəт етмəк ваҹиб дејилдир.
Амма өвладын онларын саир əмрлəриндə мүхалифəт етмəсиндəн һеч бир əзаб-əзијјəт вə нараһатчылыг јаранмазса, онда һəмин ишлəрдə валидејнлə мүхалифəт етмəјин һарам вə ја итаəт етмəјин ваҹиб олмасы сүбута јетмəмишдир. Лакин даһа јахшы вə еһтијат будур ки, онларын əмрлəринə мүмкүн гəдəр табе олуб мүхалифəтдəн чəкинсин – хүсусилə əҝəр валидејн јалныз өвладын мəслəһəтини нəзəрə алараг ону мүəјјəн ишлəрə əмр едиб, бə`зи ишлəрдəн чəкиндирсə вə өз шəхси мəслəһəтини нəзəрə алмаса.
Əҝəр ата вə ананын өвлада етдији əмр арасында зиддијјəт оларса, мисал үчүн, ата «филан иши јеринə јетир», ана исə «ону јеринə јетирмə» дејə əмр едəрсə, мүмкүн олан гəдəр һəр икисинин разылығыны газанмаг лазымдыр. Лакин һəр икисини ејни заманда јеринə јетирмəк мүмкүн олмаса, ананын əмринин јеринə јетирилмəсинə үстүнлүк верилмəлидир. Чүнки əввəла, ана еһсан олунмаға атадан даһа артыг лајигдир. О, өвлад јолунда даһа артыг əзаб-əзијјəтə, нараһатлыглара мə`руз галмыш, хүсусилə һамилəлик дөврүндə, өвладыны доғаркəн вə сүд верəн заманда даһа артыг əзаб-əзијјəт чəкмишдир. Бу да һəдислəрдə даһа чох гејд олунмушдур.
Икинҹиси, анада валидејнлик һислəри ҝүҹлү, аналыг дујғулары вə үлви хүсусијјəтлəр чох олдуғундан өвладын онун истəји илə азаҹыг мүхалифəт етмəсиндəн пəришан олур, гəлби сыныр. Лакин ата, анаја нисбəтəн əгл гүввəсинə даһа чох малик олдуғундан, бу ишдəн үмумијјəтлə тə`сирлəнмəјə билəр. О, өвладынын бу ишлə һеч вахт инадкарлыг вə итаəтсизлик үзүндəн дејил, садəҹə олараг анасынын гəлбини сындырмамаг мəгсəди илə мүхалифəт етдијини билдикдə һеч вахт нараһат олмаз.
Мүгəддəс ислам шəриəтиндə əмр олунмушдур ки, өвлад бə`зи ишлəри јеринə јетирмəк үчүн ата-ананын һəр икисиндəн иҹазə алмалыдыр. О, бə`зи кифаи ваҹиб əмəллəри (ҹиһада ҝетмəк кими), бə`зи мүстəһəб əмəллəри (мүстəһəб оруҹ кими) вə бə`зи мүамилəлəри (əһд вə анд ичмəк кими) ата-ананын разылығыны əлдə етмəклə ҝөрмəлидир.
Мəрһум Шəһиди Əввəл «Гəваид» китабында валидејнин өвлад үзəриндəки һүгугларыны бəјан етмишдир. Биз бəһсимизин јекунлашдырылмасы үчүн онлардан он дəнəсини гејд едирик;
1-Мүбаһ вə мүстəһəб сəфəр валидејнин иҹазəси олмадан өвлада һарамдыр. Əҝəр сəфəр тиҹарəт етмəк вə елм газанмаг мəгсəди илə олса, онда бу ишлəри валидејнин јашадығы мəнтəгəдə јеринə јетирмəк мүмкүн олмазса, фəгиһлəрдəн бə`зилəри бу кими сəфəрлəрин ҹаиз олмасына даир фəтва вермишлəр.[49]
2-Фəгиһлəрдəн бə`зилəри бујурмушлар ки, валидејнə итаəт етмəк өвлада һəр бир јердə ваҹибдир, һəтта шүбһəли мəсəлəлəрдə дə олса белə. Демəли, валидејнлəр өвлады, онларла бирликдə јемəк јемəјə əмр етсəлəр, өвлад да һəмин јемəјин шүбһəли олдуғуну билсə, өвладын валидејнə итаəт едəрəк онларла бирликдə јемəк јемəси ваҹибдир. Чүнки валидејнин əмринə итаəт етмəк ваҹиб, шүбһəли мəсəлəлəри тəрк етмəк исə мүстəһəбдир.
3-Əҝəр валидејн мүəјјəн бир иши ҝөрмəк үчүн өвлады чағырса вə ваҹиб намазын вахты дахил олмуш оларса, онларын əмрини ирəли салмалыдыр. Чүнки намазын əввəл вахтда гылынмасы мүстəһəб, валидејнə итаəт етмəк исə ваҹибдир.
4-«Əгрəб» нəзəр будур ки, валидејн өвладыны ҹамаат намазындан сахлаја билмəз. Амма əҝəр өвладын ҹамаат намазында иштирак етмəси валидејн үчүн əзаб-əзијјəт төрəдиб нараһатлыг јарадарса, (мəсəлəн, өвлад ҝеҹə гаранлығында иша вə ја сүбһ намазына ҝетмəк истəјəрсə), валидејн дə онун бу вахтларда чөлə сыхмасындан горхмуш олса, онда ҝəрəк өвлад намазы евдə гылсын.
5-Əҝəр ҹиһад сəфəри өвлада ваҹиби-ејни гəбилиндəн олмаса, валидејн өвладыны о сəфəрдəн сахлаја билəр.
6-Кифаи ваҹиб ишлəрин башгалары тəрəфиндəн јеринə јетирилəҹəји мə`лум олса, јахуд еһтимал верилсə, валидејн өвладыны бүтүн кифаи ишлəрдəн сахлаја билəр.
7-Фəгиһлəрдəн бə`зилəри бујурмушлар ки, əҝəр өвлад мүстəһəб намаз үстə олдуғу заман валидејни ону чағырса, ҝəрəк намазыны кəссин.
8-Өвладын ата-анасына əзијјəт вермəмəсинин ваҹиб олдуғу кими, башгалары тəрəфиндəн онлара чата билəҹəк əзаб-əзијјəтлəрин дə гаршысыны алмалыдыр.
9-Мүстəһəб оруҹ валидејнин изни олмадан тəрк олунмалыдыр.[50]
10-Атанын иҹазəси олмадан анд ичиб, əһд бағламаг тəрк олунмалыдыр.[51]
1-Өвлад атасыны вə ја анасыны чағыранда онларын өз адлары илə дејил, лəгəблəри, күнјəлəри илə, јахуд «ата», «аға», «ханым» вə саир кими адларла чағырсын.2-Онларын габағында јол ҝетмəсин, онлардан əввəл јерə отурмасын.3-Онлардан габаг јемəк јемəјə башламасын.
Имам Сəчҹад (ə) һеч вахт өз анасы илə бирликдə јемəк јемəз вə бујурарды ки, горхурам, һəр һансы бир тикəјə əл атым, анам да ону ҝөтүрмəји нəзəрдə тутмуш олсун вə бу əмəл илə онун гаршысында əдəб гајдаларына риајəт едə билмəјиб һөрмəтини сахламамыш олум.
4-Бир мəҹлисдə отураркəн үзүнү онлардан башга јана чевирмəсин.5-Данышаркəн сəсини онларын сəсиндəн уҹа етмəсин.6-Əлини онларын əллəри үзəринə гојмасын.7-Елə бир иш ҝөрмəсин ки, ҹамаат онун ата анасы барəсиндə налајиг сөзлəр дејиб, лə`нəтлəсинлəр. Мəсəлəн əҝəр өвлад башгасынын атасыны сөјəрсə, о да онун атасыны сөјə билəр.
8-Рəвајəт олунмушдур ки, имам Сəҹҹад (ə) бир оғланы ҝөрдү. О, атасынын əлиндəн саллана-саллана јол ҝедирди. О, һəзрəт һəмин оғлана гəзəблəниб өмрүнүн ахырына гəдəр онунла данышмады.[52]
Гејд етмəк лазымдыр ки, валидејн барəсиндə итаəт олунмасы ваҹиб олан ишлəр о ишлəрдир ки, валидејн онларын тəрк олунмасындан инҹијиб нараһат олсун. Мəсəлəн, өвлад онларын хəрҹлəрини əввəлҹəдəн вермəсə, нəтиҹəдə мəҹбур олуб өвладдан истəдикдəн сонра версə, бу ишə лагејд јанашмаг онларын нараһат олмасына сəбəб олдуғундан валидејн бир шеј истəмəмишдəн əввəл өвлад һəмин шеји онлара вермəлидир.
Диҝəр бир мисал: Өвлад һəр һансы гонаглыг мəҹлисиндə валидејнинə е`тина етмəсə, онлары дə`вəт етмəсə вə валидејн инҹидији һалда бу иш һарамдыр. Валидејнə һəр һансы төһфə вə һəдијјə вермəк дə бу гəбилдəндир.
Амма һəр һансы бир ишин тəрк олунмасы валидејнин инҹимəсинə сəбəб олмазса, онда һəмин ишин һарам олмасы сүбута јетмəмишдир. Елəҹə дə валидејнə еһтирам ҝөстəрмəјин ваҹиблији барəсиндə гејд етмəк лазымдыр ки, о ишлəр ваҹиб сајылыр ки, онларын тəрк олунмасы валидејнин нараһат олмағына сəбəб олар. Мисал үчүн, өвлад валидејнини хар едиб һөрмəтсизлик ҝөстəрмəк үчүн онлара арха чевирсə, онларла уҹа сəслə данышса, онларын габағында јол ҝетсə вə саир кими ишлəрин һамысы һарамдыр. Лакин өвлад, валидејнə һөрмəтсизлик мəгсəди олмадан онлара һөрмəт етмəзсə вə валидејн дə ондан инҹимəсə, онда бу ишин һарам олмасы исбат олунмамышдыр. Бундан əлавə, бə`зи һалларда валидејнə һөрмəт ҝөстəрмəк мүстəһəб əмəл кими гејд олунмушдур.
Өвлад валидејн гаршысындакы вəзифəлəрини һугугларыны јеринə јетирмəдији заман, онун үзүнə ағ олмаг кими аҹынаҹаглы нəтиҹəлəрə дүчар олдуғу кими, валидејн дə өвладын бə`зи һүгугларына риајəт етмəдикдə онун аҹынаҹаглы тə`сирлəринə дүчар олаҹагдыр. Бу барəдə Пејғəмбəрдəн (с) белə нəгл олунмушдур:
قَالَ رَسُولُ اللهِ (ص) يَلْزَمُ الْوَالِدَيْنِ مِنَ الْعُقُُوقِ مَا يَلْزَمُ الْوَلِدَ لَهُمَا مِنْ عَقُوقِهِمَا
Бу барəдə Пејғəмбəрдəн (с) белə нəгл олунмушдур:«Өвладын валидејн гаршысында јеринə јетирмəли олдуғу вəзифəлəри, елə валидејнин өвлад гаршысындакы вəзифəлəри кимидир.»[53]
Валидејнин өвлад гаршысында јеринə јетирмəли олдуғу мүһүм ишлəрдəн бири дə будур ки, о, сə`ј едиб, чалышмалыдыр ки, өвлад онун үзүнə ағ олмасын. Она елə ағыр ишлəр тапшырмамалыдыр ки, өвлад о ишлəрин чəтинлијини ҝөрүб јеринə јетирмəкдəн имтина етсин вə нəтиҹəдə валидејнин үзүнə ағ олсун. Јахуд валидејн данышыг вə əмəлиндə өвлада гаршы һəддиндəн артыг тəлəбкарлыг едəрəк чох ирад тутмамалыдыр. Чүнки бу иш əксəр һалларда валидејнин гаршысында əдəб гајдаларына риајəт олунмамасы илə нəтиҹəлəнир. Валидејн өвладына һəмишə мəһəббəт ҝөстəрмəлидир, əкс һалда өвлад она гаршы там əкс реаксија ҝөстəрə билəр.
Валидејнин вəзифəси будур ки, Аллаһын өвлада ваҹиб бујурдуғу ишлəрин јеринə јетирилмəсинə, валидејнə гаршы еһсан вə јахшылыг едиб, онун гаршысында əдəблə давранмасына көмəк етсин, меһрибанчылыг, нəвазиш вə шəфгəтлə онун үзүнə ағ олмасынын гаршысыны алсын. Мисал үчүн, өвладдан баш верəн нөгсанлы һаллары ҝөрмəмəзлијə вурсун, онун етдији еһсан вə итаəтлəри аз олса да белə, гəбул едəрəк, она өз тəшəккүрүнү билдирсин. Хүсусилə өвлад онун јанында олмајан заман онун үчүн дуа етсин.
Өвладла валидејнин гаршылыглы вəзифə вə һүгуглары фигһи китабларда мөвҹуддур. Бу китабла мүнасиб олан гəдəри ашағыда гејд едирик:
Оғлан ушағы доғулдугдан һəдди-бүлуға чатана вə кəсб-тиҹарəт едиб өз мадди-мəишəт еһтијаҹларыны тə`мин едəнə гəдəр онун нəфəгəси, јə`ни јемəк, ҝејим вə мəскəнлə тə`мин олунмасы атаја ваҹибдир. Гыз да бөјүјүб əр евинə ҝедəнə гəдəр, јахуд мүəјјəн васитəлəрлə атасындан еһтијаҹсыз олан вахта гəдəр һəмин хəрҹлəр ата тəрəфиндəн тə`мин олунмалыдыр.
Оғлан ушағынын ата үзəриндə олан һүгугларындан бири һəдди-бүлуға чатдыгдан сонра ону евлəндирмəк, гызы да əрсəјə чатдыгдан сонра əрə вериб, əр евинə чатдырмагдыр. Валидејнин өз гызынын əрə ҝетмəсинин гаршысыны алмаға һаггы јохдур. Гур`ани-мəҹиддə бу мəсəлə ашкар шəкилдə бəјан едилмишдир:
فَلاَ تَعْضُلُوهُنَّ أَن يَنكِحْنَ أَزْوَاجَهُنَّ
(«Бəгəрə» сурəси, 232-ҹи ајə)
Атанын өвлад гаршысында олан вəзифəлəриндəн бири, онлара тə`лим-тəрбијə вермəк, динин е`тигад үсулларыны вə əмəли програмларыны, хүсусилə Гур`ан охумағы өјрəтмəкдир. Валидејн евладынын тə`лим-тəрбијəсинə лагејд јанашмамалы, ону, лазым олан шəртлəрə риајəт етмəклə, һəтта бə`зи һалларда вурмагла нəтиҹəлəнсə белə, əдəблəндирмəлидир. (Бу мəсəлə əмр бе мə`руф вə нəһј əз мүнкəр бөлмəсиндə əтрафлы шəкилдə гејд олунаҹагдыр.) Валидејнин өвладла меһрибан давранараг она мəһəббəт бəслəмəси вə һөрмəт ҝөстəрмəси барəсиндə чохлу һəдис нəгл олунмушдур. Нүмунə үчүн онлардан бир нечəсини гејд едирик.
Башга һəдисдə бујурулур: «Ата өвладыны өпəркəн, һəр дəфəсинə беһиштдə бир дəрəҹə верилир.»Һəдислəрдə гејд олунр ки, һəр вахт валидејн меһр-мəһəббəт вə нəвазиш үзүндəн өвладына бахса вə ону севиндирсə, онун намеји-əмəлиндə бир гулун азад едилмəси гəдəр саваб јазылыр.
Нəгл олунур ки, əнсардан олан бир киши имам Садиг əлејһиссəламдан сорушду: Һансы шəхслəрə һөрмəт етмəк мəнə ваҹибдир?
Һəзрəт бујурду: Валидејнлəринə.
Деди: Ахы һəр икиси дүнјадан ҝетмишдир?!
Һəзрəт бујурду: Өз өвладларына јахшылыг ет.
Һəмчинин өвлада гарғыш едилмəси гадаған олунмушдур, һəтта онлар валидејнə гаршы пис рəфтар едиб, онунла мүхалифəт етсəлəр дə белə. Чүнки бу гарғышлар инсанын фəгирлијə дүчар олмасына сəбəб олур.
Ата-анаја јахшылыг етмəјин ваҹиблији, үзүнə гајытмағын һарам олмасы инсанын дүнјаја ҝəлмəсинə, тə`лим-тəрбијəсинə вə ҹисминин инкишаф етмəсинə сəбəб олан ҹисмани валидејни илə əлагəдардыр. Лакин руһани атаја ҝəлдикдə исə, гејд етмəк лазымдыр ки, онлар инсанын јаранышынын, һəгиги сəадəтə наил олмасынын сəбəби, əбəди һəјатынын тə`мин едиҹилəридир. Онлар Рəсули-əкрəм (с) вə мə`сум имамлардыр. Һəр кəс онлара табе олса вə өз мə`нəвијјатында онлара говушса, бүтүн физики вə руһи бəлалардан аманда галар, əбəди хејирлəрин һамысына наил олар. Рəсули-əкрəм (с) бујурур: «Мəн вə Əли бу үммəтин (мə`нəви) атасыјыг.»
Руһани атанын ҹисмани ата илə мүгајисəдə малик олдуғу мəзијјəт, шəрафəт вə əһəмијјəти руһун бəдəнə, ахирəтин бу дүнјаја олан мүнасибəт вə үстүнлүјү кимидир. Руһани атаја гаршы ағ олмағын ағыр вə аҹынаҹаглы нəтиҹəлəри ҹисмани атаја гаршы ағ олмағын ағыр тə`сирлəриндəн минлəрлə гат артыгдыр.
Һəмчинин руһани валидејнə едилəн јахшылыг үчүн верилəҹəк саваблар ҹисмани атаја едилəн јахшылыгларын савабындан мин гатларла артыгдыр. Бəлкə дə валидејнин үзүнə ағ олмағын шиддəтли ҹəзаларынын бə`зи мəртəбəлəри, о ҹүмлəдəн беһиштдəн мəһрум олмаг, һеч бир əмəлин инсандан гəбул олунмамасы вə с. инсанын руһани валидејни илə əлагəдардыр. Белə ки, бөјүк савабын мəртəбəлəри дə руһани валидејнə јахшылыг етмəклə əлагəдардыр. (Əһли-бејтин (ə) вилајəтини тəрк едəн шəхслəрлə əлагəдар нəгл олунан рəвајəтлəрдə гејд олунур ки, һəтта бүтүн өмрү боју ҝүндүзлəри оруҹ тутуб, ҝеҹəлəри ибадəтлə мəшғул олса, онларын һеч бир əмəли гəбул олунмаз.)
Бу мəсəлə илə əлагəдар нəгл олунан рəвајəтлəрдə валидејнə јахшылыг едилмəсини ҝөстəрəн ајəлəрин јалныз ҹисмани валидејнə мəхсус едилмəси гадаған едилмишдир. Чүнки бу ајəлəр үмумидир вə һəм ҹисмани, һəм дə руһани валидејнлəрə шамил олур.
Бу мүддəанын шаһиди будур ки, валидејнə итаəт вə тəшəккүр едилмəси, Пəрвəрдиҝари-алəмə итаəт вə шүкр етмəклə јанашы гејд олунмушдур.
«Əнишкур ли вə ли валидəјкə» ајəси барəсиндə чохлу һəдис нəгл олунмушдур. Онларын һамысында бу шəриф ајəдə валидејнлəр дедикдə мəгсəдин һəзрəт Əли (ə) вə Мəһəммəдин (с) олдуғу, һеч дə ҹисмани валидејнлə мəһдудлашмадығы гејд олунур. Чүнки бу ајəлəр валидејн фəрдлəринин əн шəрəфлисини, əн фəзилəтлисини вə əн камилини бəјан едир. «Үсули-кафи» китабында имам Садиг əлејһиссəламдан силеји-рəһим мəсəлəлəри илə əлагəдар ики һəдис нəгл олунмушдур. Биринҹи һəдис будур: Əмр ибни Језид о Һəзрəтдəн
وَالَّذِينَ يَصِلُونَ مَا أَمَرَ اللّهُ بِهِ أَن يُوصَلَ
«Онлар, Аллаһын бəргəрар олунмасыны əмр етдији ишлəри бəргəрар едəрлəр» (13-ҹү сурə, 21-ҹи ајə) ајəси барəсиндə сорушдугда Һəзрəт бујурду: «Мəгсəд инсанын јахын гоһум-əгрəбасыдыр.»
Башга бир һəдисдə бујурулур ки, јухардакы ајə Һəзрəт Мəһəммəд (с) вə онун Əһли-бејти илə силеји-рəһим барəсиндə назил олмушдур. Бу ајə һəм дə инсанын јахын гоһум-əграбасына да дəлалəт едир.
قالَ عَلِىٌّ نَزَلَتْ فِى رَحِم مُحَمَّدٍ (ص) وَقَدْ تَكُونُ فِى قرابَتِكَ فَلا تَكُونَنَّ مِمَّنْ يَقُولُ لِلشَّىْءٍ اِنَّهُ فِى شَىْءٍ وَاحِدٍ
Сонра бујурду:
«О кəслəрдəн олма ки, (јухарыдакы) шəриф ајəни јалныз бир мə`на илə хуласəлəндирəрлəр. Əксинə һəр вахт «филан ајə, филан шəхсин барəсиндə назил олмушдур» дејилдијини ешитсəн, ону хариҹи нүмунəлəринə тəтбиг етмəк лазымдыр.»
Руһани валидејнин үзүнə ағ олмаг белə ола билəр ки, она итаəт етмəји тəрк едəсəн, əмрлəриндəн бојун гачырасан, онлара табе олмагдан имтина едəсəн вə онларла өзүн арасында олан мə`нəви рабитə теллəрини гырасан.
Имам Риза əлејһиссəлам бујурур: «Əҝəр ҹисмани валидејниниз сизи, онлара ағ олдуғунуза ҝөрə өзлəриндəн инкар етсəлəр, (јə`ни «сəн бизим өвладымыз дејилсəн» – десəлəр) сизин үчүн пис олмазмы?»
Дедилəр: «Бəли, пис олар.»
Бујурду: «Онда чалышын ки, сизин ҹисмани валидејниниздəн даһа фəзилəтли вə үстүн олан руһани валидејниниз дə сизи (өвладлыгдан) инкар етмəјиб, өвладлыгдан чыхармасынлар.»
Рəсули-əкрəм (с) бујурур:
يا عَلِىُّ اَلا وَاِنِّى وَاَنْتَ اَبَوَا هذِهِ الْاُمَّةِ فَمَن فَمَن عَقَنَا فَلَعْنَهُ اللهِ اَلا وَ اِنِّى وَ اَنْتَ مَوْلَيَا هذِهِ الْاُمَّةِ فَعَلى مَنْ اَبَقَ عَنَّا فَلَعْنَة اللهِ عَلَيْهِ اَلا وَاِنِّى وَاَنْتَ اَجِيرَا هذِهِ الْاُمَّةِ فَمَنْ ظَلَمَنَا اُجْرَتَنَا فَلَعْنَةَ اللهِ عَلَيْهِ ثَمَّ قالَ (ص) اَمِينَ
«Ја Əли! Мəн вə сəн бу үммəтин (мə`нəви) атасыјыг. Һəр кəс бизи тəрк едиб инҹитсə, бизə итаəт етмəкдəн бојун гачырса, Аллаһын лə`нəти она олсун! Һəгигəтəн мəн вə сəн бу үммəтин мөвласыјыг. Һəр кəс биздəн гачса, Аллаһын лə`нəти она олсун! Мəн вə сəн бу үммəтин əҹиријик. Һəр кəс бизим мүкафатымызы вермəсə, Аллаһын лə`нəти она олсун!»
Сонра деди: «Пəрвəрдиҝара, бизим бу дуаларымызы гəбул ет.»[54]
Руһани валидејнə јахшылыг етмəк бундан ибарəтдир ки, онун бүтүн əмрлəринə гејдсиз-шəртсиз шəкилдə табе олуб, ҝөстəришлəринə итаəт едəсəн, онларын јүксəк мəгамлары гаршысында тə`зим едиб, онлары əзəмəтлə јад едəсəн вə онларын һаггыны өдəмəкдə өзүнү һəмишə мүгəссир һесаб едəсəн.
Елəҹə дə бу бөјүк шəхсијјəтлəр һали-һəјатда олдуғу заман онларын һүзуруна чатасан, вəфат етдикдəн сонра мүбарəк гəбирлəринин зијарəтинə ҝедəсəн вə онлары һеч вахт унутмајасан.
Инсан билмəлидир ки, руһани валидејнинə нə гəдəр артыг сарылса, онлары нə гəдəр чох јад етсə, өзү бир о гəдəр артыг бəһрəлəнəҹəкдир. Чүнки мə`нəви вə руһани валидејнə јахшылыг етмəјин савабы вə хејри, елəҹə дə онун үзүнə ағ олмағын зəрəри шəхсин өзүнə гајыдыр.
Гур`ани-мəҹид бујурур:
قُلْ مَا سَأَلْتُكُم مِّنْ أَجْرٍ فَهُوَ لَكُمْ
«Еј Пејғəмбəр! Де: Мəним (өз рисалəтим мүгабилиндə) сиздəн истəдијим шеј – Əһли-бејтимə мəһəббəт елə сизин өз хејринизəдир. »[55]
Јə`ни бу ишлəрин саваб вə фајдасы сизин өзүнүзə гајыдыр.
Руһани валидејнə јахшылыг етмəјин нүмунəлəриндəн бири онун пак Əһли-бејтини əзизлəмəк, елəҹə дə онун бүтүн гоһум-əгрəбаларына – истəр руһани олсунлар, истəрсə дə ҹисмани – һөрмəт ҝөстəрмəкдир. Силеји-рəһим бөлмəсиндə гејд олунаҹағы кими һəјатда олдуглары заман онлар үчүн мүəјјəн төһфə вə һəдијјəлəр ҝөндəрмəк, вəфат етдикдəн сонра хејир əмəллəри онларын нијјəти илə јеринə јетирмəк лазымдыр.
Руһани валидејнə едилəн јахшылыг нүмунəлəриндəн бири дə будур ки, һəр вахт онун адыны јад етсə, јахуд ешитсə, онлара салават ҝөндəрəрəк Аллаһ дəрҝаһында мəгамларынын даһа да јүксəлмəсини истəсин.
[1] 19-ҹу сурә, 32-ҹи ајә.
[2] 14-ҹү сурә, 15, 16, 17-ҹи ајәләр.
[3] 11-ҹи сурә, 106, 107-ҹи ајәләр.
[4] 4-ҹү сурә, 14-ҹү ајә.
[5] «Вәсаилуш-шиә»
[6] «Мүстәдрәк»
[7] «Мүстәдрәк», никаһ китабы, 75-ҹи баб.
[8] «Мүстәдрәк», никаһ китабы, 75-ҹи баб.
[9] «Мүстәдрәк», никаһ китабы, 75-ҹи баб.
[10] «Биһарул-әнвар»
[11] «Мүстәдрәк», сәһ.631.
[12] «Кафи»
[13] «Биһарул-әнвар», «Мүстәдрәк»
[14] «Кафи», үгуг бабы.
[15] 29-ҹу сурә, 7-ҹи ајә.
[16] 31-ҹи сурә, 13-ҹү ајә.
[17] 17-ҹи сурә, 24-25-ҹи ајәләр.
[18] «Кафи», биррул-валидејн бабы.
[19] «Кафи»
[20] «Биһарул-әнвар»
[21] «Биһарул-әнвар»
[22] «Биһарул-әнвар», 16-ҹы ҹилд, сәһ.24.
[23] «Мүстәдрәк»
[24] «Мүстәдрәк»
[25] «Мүстәдрәкул-вәсаил», никаһ китабы, 86-ҹы баб, 627-ҹи сәһ.
[26] «Биһарул-әнвар», 16-ҹы ҹилд, сәһ.25.
[27] «Биһарул-әнвар», 16-ҹы ҹилд.
[28] «Биһарул-әнвар», 16-ҹы ҹилд, сәһ.24.
[29] «Мүстәдрәк»
[30] «Мүстәдрәк»
[31] «Сәфинәтул биһар», 2-ҹи ҹилд, сәһ.213.
[32] «Кафи»
[33] «Сәфинәтул-биһар», 2-ҹи ҹилд, сәһ.687.
[34] «Кафи»
[35] «Мүстәдрәк», никаһ китабы, 70-ҹи баб, сәһ.628.
[36] «Мәнһәҹүссадигин»
[37] 31-ҹи сурә, 15-ҹи ајә.
[38] «Үсули-кафи», 2-ҹи ҹилд, сәһ.127.
[39] «Үсули-кафи», 2-ҹи ҹилд, сәһ.129.
[40] «Үсули-кафи», 2-ҹи ҹилд, сәһ.129.
[41] «Үјуни әхбари Риза»
[42] «Үсули-кафи», 2-ҹи ҹилд, сәһ.128.
[43] «Үсули-кафи», 2-ҹи ҹилд, сәһ.130.
[44] «Үсули-кафи», 2-ҹи ҹилд, сәһ.127.
[45] «Кафи»
[46] «Кафи»
[47] 31-ҹи сурә, 15-ҹи ајә.
[48] «Биһарул-әнвар», 16-ҹы ҹилд, сәһ.25, («Нәһҹүл-бәлағә»-дән нәглән).
[49] Һазыркы мәрҹәји-тәглидләрин фәтвасындан мә`лумат алмаг үчүн «Үрвәтул-вүсга» китабынын «мүсафирин намазы» бөлмәсинә мүраҹиәт едә биләрсиниз.
[50] Фәгиһләрин арасында мәшһур нәзәријјә бу ишин һарам дејил, мәкруһ олмасыдыр. Мүстәһәб оруҹ тутмагда анадан да иҹазә алмағын лазым олуб-олмамасы барәдә бир дәлил тапа билмәдик.
[51] Бу мәсәлә барәсиндә әтрафлы мә`лумат алмаг вә һазыркы мәрҹәји-тәглидләрин фәтвасыны билмәк үчүн «Вәсиләтун-ниҹат» китабына баха биләрсиниз.
[52] «Кафи»
[53] «Вәсаилуш-шиә»
[54] «Биһарул-әнвар»
al-shia, Media-islam.Com 2008.